Sve što ste hteli da znate o Norveškoj a niste imali koga (ili vas je bilo blam kao mene) da pitate. Kako je dostupnost informacija na temu postala prilično nezgodna tema, nešto je moralo da se preduzme. A koj će nego li dokoni i uporni programeri „to the rescue“…
Novi koncept uživanja za programera balkanca. Čuo sam do sada za švedski sto, za švedsku produkciju, ali ovo čudo još nisam susro do sada. Svi se kunu da je to izmišljena stvar, da to ovde svi rade i da je lepše i od Lepe Brene. U celu priču krećem naoružan skepticizmom jer ipak sam ja ženjen čovek, mada opet, draga mi dolazi tek za tri meseca tako da… A kažu i da treba otvorati nove vidike i probati neke nove stvari, integracija u društvo i td, kad već svi to rade…
Dragi dnevniče, primećuju slušaoci da su textovi na B Logu sve gori i gori (mada nikad nisu ni bili nešto ako ćemo pravo). Jbg, prošlo je već 6 i nešto meseci kako sam ovdi i uticaj Norveskog društva se definitnivno oseća po meni. Konačno i ja primećujem ono što je skoro svaka moja bivša devojka na meni primetila posle nekog vremena, uz citat „Promenio si se… ZNAŠ!?!“
Post koji pokušavam već treći put da napišem (a ni sam ne znam šta sam čit’o), i nikako da skupim reči i fotke da pravilno sročim to što oću da kažem, a to je stari deo Bergena grada. Kako kažu „četvrta sreća“, mada sumnjam da ću uspeti da objasnim na kraju, al da probam još ovaj put pa šta bude tom i džeri…
Obično objavljujem postove sa par meseci zakašnjenja, dok smislim temu, dok napišem nešto, dok obradim slike, prodje neko vreme… Recimo sada su na redu neki zimski pejzaži u okolini Bergena iz februara, ali je 17. maj prošle nedelje ostavio utisak te ide pre ostalih. Daklem, davne 1814 godine Norveška je prestala da bude „pod“ Švedskom Danskom i postala nezavisna, i 50ak godina kasnije praznik počinje da se javno slavi na ulicama kao neka parada, ili „karneval“ što bi rekao moj kolega koji nikad nije bio u Rio.
Pitaju me prijatelji: Kako bre tolika kiša u tom Bergenu svaki dan, a na tvojim slikama malo-malo pa sunce u krupnom planu?
Pa kako… Fotošop brale…
„El me zaebavas?!?“ sam i ja prvo pomislio kada su stariji i iskusniji „Locals“ počeli da mi objašnjavaju kako se koristi autobus ovde, ali ubrzo sam uvideo smisao svega toga, i takodje uvideo neke razlike i različitosti izmedju onoga što je teorija i praksa kod nas u odnosu na ono što je teorija i činjenično stanje ovdi.
Dobar prijatelj mi je rekao, da je njemu dobar prijatelj rekao da je sposobnost pojedinca da se brzo adaptira promenama u okolini, društvu, poslu, porodici itd jedan od najvažnijih aduta mladog happysapiensa.
Prošlo je već neko vreme od preseljenja, mesec ipo ili nešto tako, više i ne brojim niti mi znači nešto da razmišljam o tome svaki dan. I ok je novo mesto, da ne bude da sam nezahvalan sad, nove mogućnosti, novi ljudi, komfor i sve što ide uz veću teritoriju, al se setim nekad starih krajeva, i, tako to krene…
Kao što sam i rekao tamo pre „dve nedelje“ u februaru, konačno je svetlost monitora ugledalo nekoliko slika i po koji reč o bergenškom dvorcu.
Follow